Језик: Ћирилица | Latinica | English

Новости

25.5.2017
18.5.2017
17.5.2017
11.5.2017
10.5.2017
Све новости

Електронске услуге Владе Републике Српске


<мај 2017>
понутосречетпетсубнед
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930311234
567891011

НовостиA- / A / A+

25.5.2017 Договорена сарадња ПУ РС и Удружења економиста РС

Пореска управа Републике Српске и Удружење економиста Републике Српске – „SWOT“ потписали су данас у Бањалуци споразум о међусобној сарадњи на реализацији пројеката из више области, а који су од заједничког интереса.

Споразум о сарадњи потписали су Зора Видовић, директорица Пореске управе РС и Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС - „SWOT“.

Наиме, овим споразумом је дефинисано да буде успостављена сарадња на пољу организације и извођења едукација за пореске обвезнике кроз одржавање семинара и радионица, те је предвиђена и могућност израде и реализације заједничких развојних пројеката финансираних од стране међународних и домаћих институција и организација. Такође, договорено је и да Удружење економиста РС-„ SWOT“ буде савјетодавни и корективни фактор Пореској управи РС у креирању приједлога за унапређење рада ове институције и аката који регулишу област пореза и доприноса.

Споразумом је предвиђено и пласирање у јавност актуелних информација из Пореске управе РС путем интернет странице Удружења економиста РС – „SWOT“, као и сарадња у другим областима у којима буде постојао обострани интерес. Циљ потписивања споразума је да се ближом сарадњом у овим областима допринесе друштвеном и привредном развоју у РС. Очекивања Пореске управе РС су да од Удружења економиста РС - „SWOT“ има и савјетодавну помоћ, те да на тај начин дође до мишљења стручне јавности о раду ове институције и могућим правцима за даље унапређење њеног рада, кроз јачање услуга и поједностављење процедура, с циљем да се пореским обвезницима олакша извршавање њихових обавеза.

Видовићева је изразила задовољство потписаним споразумом о међусобној сарадњи, посебно јер се ради о Удружењу које окупља значајан број стручњака из области економије. Обзиром на то, нагласила је да ће помоћ економиста „SWOT“-а бити значајна за Пореску управу РС, посебно када се ради о едукацијама, те креирању приједлога за унапређење рада ове институције и аката који регулишу област пореза и доприноса.

18.5.2017 Посебна пажња посвећена наплати доприноса

Пореска управа Републике Српске је у овој години наставила тренд раста наплате прихода, те се посебна пажња посвећује наплати доприноса.

Тако је по основу доприноса, само у прва четири мјесеца ове године наплаћено 451,3 милиона марака, што је за 31 милион КМ више него у истом периоду 2016. године, а што је резултат аутоматизације наплате јавних прихода у Пореској управи РС, као и сталних активности ове институције на контроли и наплати доприноса.

Када је у питању наплата доприноса, Законом о пореском поступку РС је дефинисано да Пореска управа води Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса посредством којег врши регистрацију, контролу и наплату доприноса и прикупљање података од обвезника уплате доприноса и осигураника. Тим законом је прописано и да Пореска управа издаје обвезницима доприноса годишње увјерење из Јединственог система, које садржи податке о стажу осигурања, износу уплаћених, односно неуплаћених доприноса и износу примања по захтјеву обвезника доприноса.

Такође, Законом о доприносима је прописано прописано да су уплатиоци доприноса дужни да Пореској управи РС најкасније до краја мјесеца за претходни мјесец доставе мјесечну пријаву доприноса за укупну мјесечну обавезу за сваког обвезника доприноса, те да је уплатилац доприноса дужан да за обвезнике доприноса уплати доприносе приликом сваке исплате на основицу утврђену законом, односно најкасније два мјесеца од истека мјесеца за који се доприноси обрачунавају. Истеком ових рокова Пореска управа РС предузима мјере редовне и принудне наплате, односно шаље опомене за плаћање или предузима мјере приндуне наплате.

Аутоматизацијом ових поступака у прва три мјесеца ове године значајно је повећан број издатих опомена за плаћање пријављених а неплаћених обавеза (295% више издатих опомена у односу на прва три мјесеца 2016. године), као и покренутих поступака принудне наплате (9.803 поступка принудне наплате више), а што је резултирало већом наплатом доприноса.

Међутим, у РС не постоји законско рјешење које би онемогућило послодавце да исплате плате, а не уплате доприносе, као што је то регулисано у неким земљама окружења попут Македоније и Хрватске. У Македонији се плате и доприноси исплаћују преко само једног обрасца који издаје Пореска управа, тако да сав новац у року од неколико минута прелази преко рачуна Пореске управе која задржава свој дио, док остатак иде на рачун запослених. С друге стране, у Хрватској је законски регулисана обавеза послодавца који мора да достави доказ банци да је уплатио доприносе, јер без тога нема никаквих исплата, па ни плата.

Када је у питању контрола исплата плата, Законом о раду прописано је да радник остварује право на плату у складу са општим актом и уговором о раду, те да надзор над поштовањем овог закона, других прописа о радним односима, колективних уговора и правилника о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши Републичка управа за инспекцијске послове, посредством надлежних републичких инспектора и инспектора у јединицама локалне самоуправе.

С тим у вези, испектори Пореске управе РС, у поступку вршења контроле законитости и правилности пријављивања и плаћања пореских обавеза, нису овлаштени да послодавцима (уплатиоцима доприноса) налажу исплату плате раднику, што је надлежност и право инспекција рада.

У складу са горе наведеним, сматрамо да је рјешавање питања дуговања за доприносе ипак питање које захтјева предузимање низа мјера, не само из надлежности ПУРС, већ прије свега промјену ширег привредног амбијента.

17.5.2017 Информациони систем ојачао наплату ПУРС

Захваљујући пуштању у рад дијела новог Интегрисаног информационог система у јулу прошле године, који је већ оправдао своје постојање, Пореска управа Републике Српске је аутоматизовала наплату јавних прихода, али и слање опомена и рјешења принудне наплате који сада не зависе од субјективног фактора.
Томе у прилог говори наставак снажног раста јавних прихода које прикупља Пореска управа РС у 2017. години, те одлични резултати који се биљеже на пољу редовне и принудне наплате.
Наиме, у прва три мјесеца 2017. године издате су 33.433 опомене за плаћање пријављених а неплаћених обавеза на укупан износ дуга 118,7 милиона КМ. Порески обвезници су у дозвољеном року уплатили укупно 39,6 милиона КМ. У односу на исти период претходне године донесено је 295% више опомена, док је у добровољном року наплаћено 23,5 милиона КМ обавеза више.
Када је у питању принудна наплата, у првом кварталу 2017. године покренуто је 19.599 поступака принудне наплате на износ дуга од 42,1 милион КМ. У том периоду по свим покренутим рјешењима принудне наплате наплаћено је укупно 21,6 милиона КМ. У односу на прва три мјесеца претходне године покренута су 9.803 поступка принудне наплате више, а укупан износ наплаћених обавеза по свим рјешењима принудне наплате већи је за 11,15 милиона КМ него у истом периоду 2016. године.
У структури поступака принудне наплате покренутих у прва три мјесеца ове године највише су заступљене опомене за плаћање пријављених обавеза са учешћем од 57% у структури свих поступака принудне наплате покренутих у том периоду, те рјешења принудне наплате у вези са пореским рачунима за порез на непокретности која чине 24% свих рјешења принудне наплате покренутих у првом кварталу. Такође, значајно су заступљени и прекршајни налози и рјешења достављена од стране судова који чине око 17% свих поступака принудне наплате покренутих у поменутом периоду.
Посматрано по регијама, у првом кварталу ове године највише поступака принудне наплате покренуто је на територији коју покрива Подручни центар Бањалука (7.013), затим на територији коју покрива Подручни центар Источно Сарајево (4.075), те Подручни центар Требиње (1.883).

11.5.2017 Папирна архива у ПУ РС постаје прошлост

Пореска управа Републике Српске презентовала је данас у Бањалуци досадашње активности у оквиру Пројекта реформе фискалног сектора (ФАР), који финансира Америчка агенција за међународни развој у БиХ - „USAID“, са посебним нагласком на скоро увођење електронске архиве у рад ове институције. Сарадња USAID са Владом РС и Пореском управом РС на фискалним питањима траје већ дужи низ година, те је USAID помогао РС да изврши реформу пореског система у дијелу пореза на доходак, пореза на добит и пореза на некретнине, као и у успостављању Јединственог система за регистрацију, контролу и наплату доприноса.

ФАР пројекат се састоји из пет компоненти од којих ће се у Пореској управи РС имплементирати четврта компонента „Побољшање пословног окружења кроз увођење електронских докумената, електронско издавање пореских цертификата и пружање других сервиса и услуга пореским обвезницима електронским путем“.

С тим у вези, у прошлој години су у оквиру те компоненте ФАР пројекта започете активности на реализацији сегмента „Електронске архиве“ који предвиђа дигитализацију постојећих папирних пореских пријава, архивирање нових електронских пореских пријава и архивирање електронских докумената Пореске управе РС. Успјешно је завршена прва фаза на успостављању електронске архиве, односно развијен је софтвер за дигитализацију пријава из Фискалног регистра непокретности, који садржи преко 3 милиона пријава које морају трајно да се чувају.

Успостављањем електронске архиве у Пореској управи РС биће ријешен проблем од 10 милиона папирних докумената у постојећој архиви од којих се преко 70% мора трајно чувати, што значи да сваке године имамо преко 700.000 нових докумената за трајно чување, те проблем великих трошкова манипулације папирним документима и адекватног простора за чување оволиког броја докумената. Што се рокова тиче, за електронску архиву је предвиђен фазни приступ реализацији са подршком за архивирање свих електронских докумената, јануар 2017. – новембар 2018. године, а за електронско сандуче које се такође реализује у оквиру овог пројекта и служиће као алат за безбједну двосмјерну комуникацију (порески обвезници/Пореска управа) предвиђени рок реализације је 1. јануар 2018. године. Иначе, овакав начин архивирања ће бити у складу са законском регулативом из области архивске дјелатности који прописује детаљне услове за успостављање електронске архиве.

Присутни на овој презентацији су имали прилику да виде које су то активности у оквиру овог пројекта до сада реализоване, које су у току и какви су планови за наредни период, те које су предности електронског пословања. С тим у вези, на презентацији су подсјетили да је у оквиру ФАР пројекта који финансира „USAID“, а у сарадњи са Агенцијом за информационо друштво РС за потребе електронског подношења пореских пријава и развој електронских сервиса у Пореској управи, успостављено цертификационо тијело Пореске управе, које издаје електронске цертификате за електронски потпис. Успостављањем цертификационог тијела, пореским обвезницима је омогућено да електронским путем предају мјесечне пореске пријаве пореза по одбитку, што смањује трошкове и Пореској управи и пореским обвезницима.

Наглашено је да би годишње уштеде за пореске обвезнике и Пореску управу од електронског пословања, узимајући у обзир електронско подношење пријава, електронску архиву и електронско сандуче износиле око 2,3 милиона марака, уз уштеду времена за пореске обвезнике, смањење обима посла у ПУ РС, те једноставнију претрагу података.

Истакнуто је и да ће комплетно електронско пословање бити у складу за прописима који уређују ову област као што су Закон о електронском документу Републике Српске, Закон о електорнском потпису Републике Српске и Закон о електронском пословању Републике Српске, односно да буде еквивалент традиционалном начину пословања.

Презентацији су поред Зоре Видовић, директорице Пореске управе РС и њених сарадника присуствовали и Питер Дафи, директор Мисије USAID-а у БиХ,  Марк Кемпбел, директор ФАР пројекта са сарадницима, затим Зоран Тегелтија, министар финансија РС, те представници Министарства науке и технологије РС, Агенције за информационо друштво РС и Архива РС.

Видовићева је нагласила огроман значај електронске архиве за рад Пореске управе РС, посебно када су у питању уштеде новца и простора, али и модернизација процеса у овој институцији. Она је истакла да ове активности представљају континуиран процес јачања Пореске управе РС и њених услуга грађанима.


Зора Видовић Зоран Тегелтија Питер Дафи
10.5.2017 Одзвонило гомилању пореских дуговања у РС

Нови информациони систем који је увела Пореска управа РС, главни је “кривац” за снажан раст прихода од директних пореза у РС. Како каже Зора Видовић директор Пореске управе РС, сада се опомене за неплаћање пореза издају аутоматски што значи да више не постоји могућност гомилања обавеза, а самим тим и каснији проблем у наплати. Међутим, Видовићева каже да ће аутоматизација посла довести и до ослобађања дијела радне снаге која ће бити усмјерена на пружање услуга пореским обвезницима, едукацији младих, али и на промовисању значаја плаћања пореза.

SWOT: Колики су приходи Пореске управе РС и како се објашњава њихов значајан раст?

ВИДОВИЋ: У току 2016. године на рачун јавних прихода Републике Српске укупно је уплаћено двије милијарде и 164 милиона КМ, те додатних 11,7 милиона КМ по основу доприноса за Фонд солидарности. Важно је нагласити да прикупљени приходи фондова социјалног осигурања у 2016. године износе укупно око 1, 38 милијарди марака . Тренд раста наплате јавних прихода настављен је и у 2017. години, па је у прва четири мјесеца Пореска управа РС на рачун јавних прихода РС прикупила укупно 775 милиона КМ, што је за 71,1 милион марака више него у истом периоду прошле године, уз снажан раст прихода од директних пореза, доприноса, те осталих јавних прихода. Дакле, Пореска управа РС је задржала позитиван тренд у наплати јавних прихода, а што можемо приписати свакодневним активностима које Пореска управа предузима у оквиру своје надлежности, а које су усмјерене, прије свега, на теренске контроле и редовну наплату. Ово из разлога, што се благовременим предузимањем одговарајућих активности од стране Пореске управе, онемогућава формирање дуга који је у каснијим фазама поступка теже наплатив.

SWOT: Шта је све урађено да се олакша наплата и контрола плаћања пореза?

ВИДОВИЋ: Прије свега, кроз имплементацију новог Интегрисаног информационог система омогућено нам је аутоматско издавање опомена, као и израда рјешења принудне наплате, што је имало позитиван ефекат на наплату јавних прихода који су у надлежности ПУРС. Имплементација новог информационог система нам је у великом дијелу омогућила да одређени дио интерних процеса аутоматизујемо и на тај начин преусмјеримо запослене на оне послове који дају значајније резултате. Систем сад не дозвољава да се гомилају дуговања пореског обвезника јер сад они константно добијају обавештења тако да ће у овој години бити врло мали број оних који ће нагомилати дугове, које је онда касније тешко наплатити. Међутим, имамо и проблема. Највећи проблем нам је здравство у коме имамо више од 300 милиона КМ дуга.

SWOT: Да ли се ради на решавању тог проблема?

ВИДОВИЋ: У Влади РС се ради на рјешавању тог проблема, а да ли ће бити донесен неки специјални закон или нешто друго ја у овом тренутку не знам. Ми када смо направили пресјек стања, видјели смо да само здравство дугује 100 милиона КМ Фонду ПИО. Овдје морам истаћи да се ствари не требају генерализовати, јер постоје здравствене установе, односно домови здравља који редовно измирују своје обавезе.

SWOT: Кад погледамо видимо да има редовних и нередовних платиша пореза. Врло често се деси да се нередовнима изађе у сусрет и да се ураде репрограми. Да ли је то лоша порука за оне који редовно измирују порезе?

ВИДОВИЋ:Тачно, то је лоша порука. Међутим, с друге стране то може бити и добро, јер су рецимо двије или три фирме на бази тога почеле да раде. Репрограми јесу олакшица у смислу рока плаћања, али су врло скупи јер је дневна камата 0,03%. Што се тиче Пореске управе, могу вам рећи да апсолутно нема никог од нередовних пореских обвезника гдје ми не улазимо у принудну наплату или не блокирамо рачун. Ипак, за здравствене установе и још неке субјекте имамо закључке Владе РС да се не иде у блокаду рачуна, али као што сам већ рекла у Влади се ради на рјешавању тог питања.

SWOT: Има ли простора за даља унапређења услуга ПУРС-а?

ВИДОВИЋ: До сада имплементиране функционалности новог Интегрисаног информационог система су значајно унаприједиле рад ПУРС, те очекујемо да ће се окончањем преосталих функционалности постићи пуни ефекат овог пројекта у виду повећања пореске дисциплине пореских обвезника, али и промјене понашања запослених у ПУРС. Наиме, бићемо у могућности да већи број радника усмјеримо на пружање услуга пореским обвезницима, едукације младих, али и на промовисање значаја плаћања пореза за читаву друштвену заједницу.

SWOT: Да ли су у плану неке новине у раду Пореске управе РС?

ВИДОВИЋ: Пореска управа у наредном периоду планира да уђе у процес значајне измјене своје организационе структуре гдје би се кроз унапређење пословних процеса и одговарајућом прерасподјелом ресурса побољшала продуктивност, а што би у коначници довело до ефикасније наплате јавних прихода у њеној надлежности. Циљ нам је да новом организационом структуром постигнемо потпуну уједначеност у поступању свих запослених у ПУРС. У том смислу, озбиљно се размишља о реорганизовању подручних центара. Намјера нам је и да смањимо број руководећих радних мјеста, а повећамо број радника који пружају услуге пореским обвезницима, инспектора и радника у принудној наплати. Да бисмо што више поједноставили поступак опорезивања и тиме олакшали пореским обвезницима извршавање њихових пореских обавеза, Стратегијом ПУРС за период 2016-2018. године као једну од кључних активности планирали смо увођење пре-филлинг, тј. могућност да Пореска управа у име пореских обвезника попуњава пријаве за порез на доходак и доставља их пореским обвезницима. За остварење овог циља неопходне су свеобухватне и квалитетне информације од других институција. У том смислу потребно је измијенити законску регулативу, не само у области пореске политике, него и у другим областима. Такође, ту је и даље јачање електронских услуга Пореске управе РС, попут електронске доставе рачуна, затим успостављање електронске архиве Пореске управе РС, те електронског сандучета, који би се користио за комуникацију са пореским обвезницима, али и друге активности на дигитализацији. У Пореској управи успостављено и је цертификационо тијело Пореске управе, које издаје електронске цертификате за електронски потпис. Успостављањем цертификационог тијела, пореским обвезницима је омогућено да електронским путем предају мјесечне пореске пријаве пореза по одбитку, што смањује трошкове и Пореској управи и пореским обвезницима.

SWOT: Доста се писало о проблему опорезивања станова, да ли је ту нешто направљено?

ВИДОВИЋ: Пореска управа РС поздравља све предузетничке активности гдје су грађани пронашли нови извор стицања дохотка, али, исто тако, и грађани који изнајмљују станове требало би да извршавају своје обавезе према држави и да послују у складу са законским прописима. Пореска управа на основу одређених процјена и анализа сматра да се може повећати потенцијал наплате, тј. обухват пореских обвезника који би требали да плаћају овај порез. Такође, у посљедње вријеме уочен је растући тренд издавања „станова на дан“, а и ова област би, исто тако, требало да се из „сиве зоне“ уведе у легалне токове. И овим путем позивамо све пореске обвезнике да, у складу са својом законском обавезом, поднесу пријаву за порез на доходак од капитала и исти плате, а истовремено ће ПУРС учинити све да им тај процес што је више могуће олакша и поједностави како би порески обвезници који поштују закон то могли једноставно и лако да ураде. С тим у вези, Пореска управа РС је започела кампању, у сарадњи са Градом Бањалука као највећом локалном заједницом у РС и његовим заједницама етажних власника, којима смо дистрибуирали плакате у форми позива грађанима да пријаве порез на доходак од капитала по основу закупа, са детаљним појашњењем начина пријаве. Истовремено, ПУРС предузима све мјере из своје надлежности да санкционише оне грађане који упорно не извршавају обавезе и не поштују законске прописе. У том смислу, у овој години намјеравамо да побољшамо сарадњу и са другим институцијама као што су општине и туристичке организације, како бисмо наплату пореза од закупнина учинили што ефикаснијом. Такође, ПУРС врши и интензивне анализе података доступних путем интернета и огласа, а гдје грађани оглашавају ову врсту дјелатности.

SWOT: Колико сте били ефикасни у откривању утајеног пореза?

ВИДОВИЋ: У 2016. години извршено је 3.299 контрола на нивоу Пореске управе РС, од чега је 179 контрола извршено код великих пореских обвезника. Инспектори Пореске управе РС су у извршеним контролама, поред пријављених, а неплаћених обавеза, додатно утврдили износ од 36,97 милиона КМ непријављених обавеза. Такође, инспектори истражитељи су у 2016. години поднијели укупно 31 извјештај надлежним тужилаштвима са укупно причињеном штетом за Буџет РС у износу од 3.588.600 КМ.

SWOT: До колико средстава је Пореска управа РС дошла кроз процесе принудне наплате?

ВИДОВИЋ: У 2016. години је кроз поступке принудне наплате укупно наплаћен 61 милион КМ. У односу на 2015. годину, укупан износ наплаћених обавеза по свим рјешењима принудне наплате у 2016. години већи за 11,78 милиона КМ.

SWOT: Када ће мишљење Пореске управе обавезати пореског инспектора да поступи по истом (Ако на примјер порески инспектор дође у контролу и утврди неправилност, без обзира што порески обвезник има мишљење које је добио од Пореске управе, инспектор није у обавези да прихвати то мишљење већ има право да поступи онако како он мисли да је исправно)?

ВИДОВИЋ: Пореска управа даје пореским обвезницима обавештења о примјени закона на основу података и чињеница које порески обвезник изложи када поставља питање. Евентуалне разлике у тумачењу могу се појавити, јер инспектор у поступку контроле детаљно утврђује све чињенице и податке битне за пријављивање пореза, које је немогуће изнијети у питању које је обвезник поставио, али ће Пореска управа РС свакако радити на јединственом поступању свих службеника, када је у питању примјена прописа. Надаље, порески инспектор је самосталан у раду и обвезник може, уколико сматра да поступање инспектора није у складу са законом, уложити жалбу.

SWOT: Да ли се могу олакшати административни проблеми-често мијењање пореских образаца, слање мјесечних пријава пореза по одбитку за све општине из којих долазе радници. Нпр. ако предузеће запошљава раднике из пет општина, због плаћања пореза по пребиивалишту радника предузеће мора поднијети пет пореских пријава. Ту је такође проблем мијењања пребивалишта радника гдје у ситуацији када радник промијени пребивалиште, не пријави предузећу промјену пребивалишта, предузеће пријављује радника по старом пребивалишту, а Пореска управа се реферише по ЦИПС-у. У том случају се морају мијењати пријаве што изискује огроман додатни рад, што је посебно проблем у предузећима са великим бројем запослених?

ВИДОВИЋ:Начин достављања пореских пријава за порез условљен је мјестом плаћања пореза на доходак, чије поштовање је битно због расподјеле јавних прихода, јер погрешно мјесто пријављивања значи погрешно мјесто плаћања што утиче на приходе јединица локалне самоуправе јер се порез на лична примања дијели између буџета Републике и буџета општине и града. Напомињм да се пријава за доприносе подноси јединствено, без обзира гдје је мјесто пребивалишта радника. Када је у питању усклађивање са ЦИПС-ом, то је редовна активност која се проводи код провјере да ли је исправно мјесто пријављивања пореза и у правцу смањења ових грешака потребно је да запослени обавјести свог послодавца да је промијенио адресу, тј. неопходно је да послодавац усклади своје интерне процедуре како би свео на минимум грешке овог типа. Пореска управа РС је препознала проблем комплексности пореских пријава и пореских процедура , те нам је у плану да у овој години оформимо радни тим који ће у оквиру постојећих законских рјешења наћи начин да поједностави пореске пријаве, као и административне процедуре у Пореској управи РС како бисмо могућност грешака овог типа свели на минимум, те олакшали и себи и пореским обвезницима добровољно извршавање пореских обавеза у складу са пореским законима.

SWOT: Да ли постоји начин да Пореска управа РС изађе у сусрет малим привредницима који често плаћају казне, јер не могу да прате честе измјене закона, а нису у могућности да плаћају консултанте?

ВИДОВИЋ: И на том пољу су бројне активности Пореске управе РС, прије свега кроз јачање услуга пореским обвезницима, са циљем да Пореска управа РС постане још бољи сервис грађанима. С тим у вези, у протеклом периоду организован је низ стручних семинара и едукација у сарадњи са Привредном комором РС, Савезом рачуновођа и ревизора и другим институцијама. Такође, порески обвезници путем интернет странице Пореске управе РС могу погледати аудио-видео записе о попуњавању годишње пореске пријаве за порез на добит са циљем да им се олакша тај поступак, док на интернет страници такође могу пронаћи све потребне и најновије информације, обавјештења о измјенама прописа, али могу и упутити питања и добити одговоре из надлежних сектора о било којим нејасноћама из домена Пореске управе РС. Такође, у циљу олакшања контакта са Пореском управом, у шалтер сали у приземљу зграде у којој је смјештена Пореска управа РС у Бањалуци, постављен је инфо пулт, гдје заинтересовани порески обвезници могу добити све потребне информације у вези са подношењем пореских пријава и гдје ће им се пружити помоћ у попуњавању пореске пријаве за порез на доходак од закупа.

SWOT: Како сте задовољни са новом електронском услугом ПУРС која је недавно пуштена у рад?

ВИДОВИЋ: Пореска управа Републике Српске пустила је почетком априла у рад нову услугу електронског достављања рачуна за порез на непокретности пореским обвезницима, која им је доступна на интернет страници https://eusluge.poreskaupravars.org/. Сви порески обвезници који се региструју за ову нову услугу ће на своју мејл адресу добити порески рачун у електронском облику, који ће моћи прегледати и преузети. Наиме, ово ново функционално и економично рјешење, између осталог, омогућава пореским обвезницима активирање услуге електронског достављања рачуна за порез на непокретности без потребе доласка на шалтере Пореске управе РС. Циљ електронског рачуна за непокретности је да се смање трошкови обраде података, затим ефикаснија, бржа и јефтинија достава рачуна за порез на непокретности, али и дигитална трансформација, односно да омогући да Пореска управа РС постане још ефикаснији сервис грађана.

Стране:
Прва
Назад
[1]
2
3
4
96
Напријед
Последња

Пореска управа Републике Српске је чланица IOTA-е

iota Пореска управа Републике Српске примљена је у пуноправно чланство Интра-европске организације пореских управа (IOTA) на 8. Генералној скупштини која је одржана од 14. до 16. јуна 2004. године у Прагу. www.iota-tax.org

2002-2017 © Пореска управа Републике Српске