Пореска управа Републике Српске тренутно завршава посљедња тестирања и припреме за пуштање у функцију нове електронске услуге пореским обвезницима, а то је „Електронско сандуче“, чиме ће ова институција стати у ред са најмодернијим пореским администрацијама, као једина у БиХ која је омогућила овакав вид комуникације са пореским обвезницима, рекао је Горан Маричић, директор Пореске управе Републике Српске, у интервјуу за „Фактор магазин“.
Маричић је појаснио да ће „Електронско сандуче“, које ће бити пуштено у функцију до краја овог мјесеца, омогућити удаљену, двосмјерну комуникацију и размјену докумената између пореских обвезника и Пореске управе РС, без потребе доласка на шалтере, што је својеврсни пионирски подухват Пореске управе РС, њеног руководства и запослених, односно што практично представља нови ниво пословања.
ФАКТОР: Најавили сте пуштање у функцију „Електронског сандучета“, као још једног сегмента електронских услуга Пореске управе РС, а који ће донијети бројне бенефите за пореске обвезнике, па и за саму Управу. О чему се ради?
МАРИЧИЋ: Новина која очекује пореске обвезнике до краја ове године, а што ће свакао унаприједити и олакшати комуникацију са Пореском управом је пуштање у функцију „Електронског сандучета“, који ће служити као алат за безбједну двосмјерну комуникацију између пореских обвезника и Пореске управе. Електронско сандуче је тако конципирано да се документ може послати према обвезнику или од обвезника према Пореској управи РС, односно пореским обвезницима ће у њихово еСандуче стизати порески документи, које ће моћи једноставно преузимати, прегледати или слати у Пореску управу, путем истог тог еСандучета. Увођењем овакве услуге пореским обвезницима, Пореска управа Републике Српске постаје прва администрација која омогућава овакав вид комуникације са пореским обвезницима, који ће убудуће све имати на једном мјесту и извршавати своје обавезе са неколико кликова. Практично, постајемо пионири електронског пословања у Републици Српској и шире, са само једним циљем, да што је могуће више олакшамо, поједноставимо и појефтинимо пореским обвезницима извршавање њихових пореских обавеза. Тим циљем ћемо се водити и убудуће.
ФАКТОР: Очигледно је да Пореска управа РС улаже значајне напоре и сртедства у дигитализацију пословања, како би била раме уз раме са модерним пореским администрацијама. Које су то најважније електронске услуге које су на рапослагању грађанима, односно пореским обвезницима?
МАРИЧИЋ: Већ неколико година уназад Пореска управа Републике Српске чини огромне напоре, како људске тако и финансијске, да унаприједи комуникацију са пореским обвезницима увођењем нових електронских услуга, које омогућавају комуникацију пореских обвезника и Пореске управе без директног контакта односно доласка пореских обвезника у просторије Пореске управе. Поред могућности електронског подношења свих пореских пријава, које смо омогућили прошле године, те андроид мобилне апликације „еПУРС“ помоћу које грађани могу приступити својим пореским евиденцијама, Пореска управа РС је омогућила пореским обвезницима да захтјеве за издавање увјерења, поврате пореза, прекњижавање и друге врсте захтјева могу поднијети електронским путем. Такође, у овој години смо пореским обвезницима пореза на непокретности омогућили услугу електронског преузимања рачуна за порез на непокретности. Уз подршку Шведске пореске управе, омогућили смо пореским обвезницима да у просторијама свих Подручних центара Пореске управе РС могу сами прегледати своје пореске евиденције, преузети и послати потребне документе или извршити друге радње кориштењем електронских услуга Пореске управе РС.
ФАКТОР: Да ли вас остале институције довољно прате у погледу дигитализације својих услуга, како би ефекат дигитализације био потпун и користан за све грађане?
МАРИЧИЋ: Ефекти електронске комуникације би свакако били далеко већи да и друге институције имају могућност да значајан дио њихових услуга буде електронски. С тим у вези, надамо се да ће и друге институције у Републици Српској у скорије вријеме искористити предности модерних технологија и процесе дигитализације, те омогућити електронску комуникацију, како би грађани лакше и једноставније извршили своје обавезе, те како би добили бржу и једноставнију услугу.
ФАКТОР: Поред једноставнијег пословања, дигитализација је очигледно имала утицаја и на раст наплате јавних прихода у Републици Српској. Какви су резултати у наплати од почетка ове године?
МАРИЧИЋ: Као што сте и рекли, један од важних фактора стабилне наплате је и константно увођење нових електронских услуга од стране Пореске управе РС, односно аутоматизација процеса наплате јавних прихода. Што се тиче саме наплате јавних прихода у Републици Српској, она је у овој години задржала стабилан тренд, без обзира на свеукупну ситуацију изазвану пандемијом корона вируса, али и упркос томе што се Влада РС одрекла дијела прихода уводећи олакшице за раднике и послодавце. Наиме, наплата јавних прихода је у овом тренутку већа и у односу на прошлу годину, али и у односу на планиране пројекције наплате за ову годину.
Тако је у првих десет мјесеци ове године, Пореска управа РС је на рачун јавних прихода прикупила укупно 2,257 милијарди КМ, што је за око 217 милиона КМ или 11 одсто више него у истом периоду претходне године, односно седам процената више у односу на планирану наплату за тај период, али и 192 милиона марака више у односу на исти период 2019. године. Раст наплате јавних прихода забиљежен је у свим сегментима јавних прихода и поред повећања неопорезивог дијела плате, односно личног одбитка од пореске основице пореза на лична примања, као и личног одбитка по основу издржаваних чланова уже породице. Такође, раст наплате јавних прихода је забиљежен и поред умањења посебне републичке таксе за 30% од износа прописаних Законом за 2021. годину и укидања одређених комуналних такси, те ослобађања од плаћања административних такси. Наиме, од плаћања комуналне таксе, између осталог, ослобођени они порески обвезници који први пут региструју дјелатност, предузетници који на основу одредби Закона о порезу на доходак имају статус малог предузетника, као и удружења од јавног интереса за РС.
Наплата директних пореза је у периоду јануар-октобар ове године износила 403,9 милиона марака, што је за око 20,8 милиона марака или пет одсто више него у истом периоду прошле године. Када је у питању реализација плана наплате директних пореза, за десет мјесеци ове године план је премашен за четири одсто. Што се тиче доприноса, наплата је у посматраном периоду ове године износила 1,467 милијарди марака и већа је за 124,6 милиона КМ или девет одсто него у истом периоду прошле године, односно за око 168 милиона марака или 13 одсто више него у истом периоду 2019. године, која није била оптерећена кризом изазваном пандемијом. Доприноси су у првих десет мјесеци ове године наплаћени за седам одсто више у односу на план наплате.
Код осталих јавних прихода, наплата је у првих десет мјесеци ове године износила 386,3 милиона КМ, што је за 71,3 милиона КМ или 23 одсто више, док је у односу на планирану наплату прикупљено чак 13 одсто више ове врсте прихода.
ФАКТОР: Шта је то још, поред аутоматизације наплате, додатно утицало на позитивне показатеље, односно континуиран раст наплате јавних прихода у РС?
МАРИЧИЋ: На позитивне показатеље у наплати јавних прихода утицало је више фактора, међу којима су свакако мјере које је доносила Влада РС са циљем превазилажења посљедица пандемије. Поред тога, за стабилну наплату свакако треба захвалити и одговорном односу већине пореских обвезника према својим пореским обавезама, те редовним активностима Пореске управе РС на контроли и наплати јавних прихода. Као што сам рекао, важан фактор стабилне наплате је и константно увођење нових електронских услуга од стране Пореске управе РС, односно аутоматизација процеса наплате јавних прихода, али и охрабрујући опоравак домаће привреде након кризе изазване пандемијом корона вируса. И овом приликом изражавамо захвалност свим пореским обвезницима који уредно извршавају своје пореске обавезе и позива све пореске обвезнике да послују у складу са важећим прописима и да своје обавезе извршавају благовремено, те да самим тим дају свој допринос јачању Републике Српске и њене економије.
ФАКТОР: Какви су ефекти пореских контрола у прва три квартала ове године?
МАРИЧИЋ: Пореска управа РС је у девет мјесеци ове године извршила 2.796 редовних теренских и канцеларијских контрола и рјешењима наложила плаћање 28,4 милиона КМ новоутврђених обавеза са обрачунатим каматама, те су због утврђених неправилности издата и 293 прекршајна налога на укупан износ казне од 1,028 милиона марака.
Поред тога, инспектори Пореске управе Републике Српске су у периоду јануар-септембар извршили укупно 2.339 контрола евидентирања промета преко фискалних каса, те су због утврђених неправилности издали 1.238 прекршајних налога на укупан износ казне од 2,7 милиона марака. У посматраном периоду извршено је и 459 контрола пријављивања радника, те су због утврђених неправилности издата 133 прекршајна налога на износ казне од 508.000 КМ. Истовремено, инспектори Пореске управе РС су у том периоду за 31 пореског обвезника изрекли мјеру привремене забране обављања дјелатности.
Пореска дисциплина у РС, у овом смислу, се може оцијенити као задовољавајућа, али ту морамо нагласити да још увијек има неодговорних појединаца који или не издају фискалне рачуне након продаје или давања услуге или на неки други начин покушавају избјећи своје обавезе, чиме врше утају пореза и стварају нелојалну конкуренцију оним пореским обвезницима који издају фискалне рачуне. Наша обавеза и у наредном периоду ће бити да сузбијамо ту нелојалну конкуренцију и све обвезнике уведемо у легално пословање.
Пореска управа РС овим путем још једном позива пореске обвезнике да поштују законске прописе у овој области, а све грађане позива да случајеве неиздавања фискалних рачуна пријаве путем e-mail адресе: kontakt@poreskaupravars.org или на бројеве телефона истакнуте на интернет страници Пореске управе РС. Још једном наглашавам да циљ Пореске управе РС није кажњавање пореских обвезника, већ њихово увођење у легално пословање и сузбијање нелојалне конкуренције.
ФАКТОР: Колико сте у овој години разоткрили случајева утаје пореза и других кривичних дјела?
МАРИЧИЋ: Инспектори Одјељења за истраге и обавјештајне послове Пореске управе РС су у прва три квартала ове године надлежним тужилаштвима у РС доставили 23 извјештаја против пореских обвезника због постојања основа сумње да су чињењем кривичних дјела оштетила буџет РС у износу од око 6,9 милиона марака.
У том периоду, инспектори су извјештаје подносили због утаје пореза и доприноса, али и злоупотребе овлаштења у привреди, те неправилног издвајања средстава и повреде обавеза вођења трговачких и пословних књига. Од укупног броја поднијетих извјештаја, четири извјештаја су поднијета Републичком јавном тужилаштву – Посебном одјељењу за сузбијање корупције и најтежих облика привредног криминалитета, 11 извјештаја Окружном јавном тужилаштву Бањалука, по два извјештаја окружним јавним тужилаштвима у Приједору, Добоју и Бијељину, те по један извјештај окружним јавним тужилаштвима у Источном Сарајеву и Требињу. У посматраном периоду, највише извјештаја надлежним тужилаштвима, њих 19, поднесено је због кривичног дјела утаја пореза и доприноса, односно због сумње да порески обвезници утајили порезе и доприносе у укупном износу од 6.145.332 КМ штете за буџет РС. Поред тога, надлежним тужилаштвима поднијета су и два извјештаја против пореских обвезника због сумње у постојање кривичног дјела повреда обавеза вођења трговачких и пословних књига, чиме је буџет РС оштећен за 122.069 марака. Такође, инспектори су поднијели и по један извјештај надлежним тужилаштвима због сумње у постојање кривичних дјела неправилно издвајање средстава правног лица и злоупотреба овлаштења у привреди, чиме је буџет РС оштећен за 235.510 КМ, односно 372.340 марака. Ови подаци показују да је и у овој години настављен интензиван рад истражилаца Пореске управе РС на терену, са циљем разоткривања кривичних дјела. Наглашавамо да ћемо и у наредном периоду, у складу са законским овлаштењима, наставити интензиван рад на разоткривању кривичних дјела из области пореза.
