Најчешћа питања из области пореза на непокретности

1.Кадa настаје обавеза пореза на непокретности?

Обавеза пореза на непокретности настаје даном када порески обвезник стекне или почне да користи непокретност, зависно од тога који од услова буде прије испуњен.

2.Да ли је обвезник пореза на непокретности власник непокретности или корисник непокретности?

Порески обвезник пореза на непокретности је власник непокретности, а уколико се власник непокретности не може одредити или пронаћи, порески обвезник у смислу овог закона је лице које по било ком основу користи непокретност.

3.Који је рок за подношење приговора на порески рачун?

У складу са чланом 16. став 1. Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ број 91/15), против утврђене пореске обавезе из пореског рачуна порески обвезник има право приговора у року од петнаест дана од дана предаје пореског рачуна пореском обвезнику.

4.Како се остварује право на ослобађање плаћања непокретности?

Порески обвезници који су власници непокретности, а које су према члану 9. Закона о порезу на непокретности ослобођене плаћања пореза на непокретности, обавезни су уз Пријаву за упис у фискални регистар непокретности – Образац ПФРН, поднијети и Захтјев за ослобађање плаћања пореза – Образац ЗОПН како би остварили право на ослобађање плаћања непокретности.

5.Који је рок за плаћање пореза на непокретности?

Порез на непокретности плаћа се у два дијела: први, најкасније до 30. јуна и други, најкасније до 30. септембра у пореској години, с тим да уплата првог дијела не може бити мања од 50% укупног износа пореске обавезе утврђене пореским рачуном.

6.Kоје су обавезе лица које стиче непокретност, а које су обавезе лица које преноси право на непокретностима?

Стицањем или почетком коришћења непокретности која није уписана у фискални регистар непокретности порески обвезник дужан је да у року од 30 дана надлежној подручној јединици Пореске управе поднесе Пријаву за упис у фискални регистар непокретности према локацији непокретности.
Порески обвезник који у току пореске године изврши пренос власништва над непокретности за коју је издат порески рачун за дату пореску годину, обавезан је да измири доспјели дио пореске обавезе за период од почетка године до дана преноса власништва над непокретности.

Порески обвезник који у току пореске године изврши пренос власништва над непокретности на другог пореског обвезника, дужан је да поднесе Пријаву за промјену власника/одјаву непокретности (ПВОН), у року од 30 дана од дана настанка преноса права над том непокретности.

7.Које су посљедице неплаћања пореза не непокретности?

На износ пореске обавезе која није плаћена у прописаном року, порески обвезнк је дужан да плати камату која се обрачунава по стопи од 0,03% дневно, као и новчану казну у износу од 20% од утврђене обавезе, како је прописано чланом 51. и чланом 96. Закона о пореском поступку Републике Српск(„Сл. гласник РС“, бр. 102/2011, 108/2011, 67/2013, 31/2014 и 44/2016). Поступак принудне наплате пореских обавеза, Пореска управа покреће по службеној дужности истеком рока за плаћање пријављених пореских обавеза или истеком рока за плаћање из извршног рјешења о утврђивању пореских обавеза.

8.Које су посљедице нерегистровања пореза не непокретности?

Чланом 94. и 95. Законa о пореском поступку Републике Српске, прописано је да ће се за прекрашај казнити порески обвезник физичко лице новчаном казном од 500 до 1.500 КМ, те од 1000 КМ до 3000 КМ порески обвезник правно лице и новчаном казном од 500 до 1500 КМ одговорно лице у правном лицу. У случају да порески обвезник не поднесе пријаву за регистрацију непокретности, Пореска управа по службеној дужности региструје непокретност.

9.Како се остварује право на умањење пореске основице (Образац ЗУПО)?

Чланом 10. став 1) Закона о порезу на непокретности, је прописано да порески обвезник има право на умањење пореске основице утврђене у складу са овим законом за 50 м2 за обвезника и по 10 м2 за сваког члана његовог домаћинства, од процијењене вриједности непокретности у којој станује. Наведено право се остварује подношењем Захтјева за умањење пореске основице – образац ЗУПО.

10.Ко може остварити право на умањење пореске основице?

Порески обвезник има право на умањење пореске основице утврђене у складу са Законом о порезу не непокретности, за вриједност до 50 м2 за обвезника и по 10 м2 за сваког члана његовог домаћинства од процијењене вриједности непокретности која је њихово пребивалиште. Право на умањење пореске основице може остварити само власник непокретности и исто се односи само на једну непокретност у којој порески обвезник или чланови његовог домаћинства имају пребивалиште.

11.Шта ако власник не станује у непокретности?

Власник непокретности који не станује у непокретности, односно нема мјесто пребивалишта у тој непокретности, у том случају не може остварити право на умањење пореске основице за ту непокретност, јер се умањење односи само на једну непокретност у којој порески обвезник или чланови његовог домаћинства имају пребивалиште.

12.Шта ако дође до промјене у обиму права на умањење пореске основице, односно ослобађања?

С обзиром да се право на умањење пореске основице остварује подношењем писменог Захтјева за умањење пореске основице (ЗУПО), промјена података наведених у Захтјеву се врши подношењем измијењеног захтјева Пореској управи. Измијењени ЗУПО се може поднијети и у прилогу приговора којим се побија порески рачун за текућу пореску годину, и то у року од 15 дана од дана достављања пореског рачуна пореском обвезнику.

13.На коју адресу се достављају порески рачуни за порез на непокретности?

Порески рачун за порез на непокретности доставља се на адресу пореског обвезника која је регистрована код надлежног министарства унутрашњих послова у Босни и Херцеговини.

Уколико порески обвезник није регистрован код надлежног министарства унутрашњих послова Босне и Херцеговине, у том случају порески рачун се доставља на адресу која је наведена у Пријави за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН).

14.Како Пријаву за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН) подносе сувласничари, односно заједничари над непокретности ?

У случају сувласништва и заједничког власништва на непокретности, сваки сувласник и сваки заједничар је порески обвезник, сразмјерно власничком удјелу.

Сувласници непокретности подносе појединачно Пријаву за упис у фискални регистар непокретности над којом имају сувласничко право.

Сувласник непокретности који је истовремено корисник цијеле непокретности или њеног већег дијела подноси јединствену Пријаву за упис у фискални регистар непокретности, ако остали сувласници нису познати или су недоступни.

Чланови истог домаћинства који су сувласници непокретности могу споразумно поднијети јединствену Пријаву за упис у фискални регистар непокретности, одређујући између себе лице коме ће Пореска управа достављати порески рачун. Сувласници своју сагласност и сувласнички удио уписују у посебном дијелу Пријаве за упис у фискални регистар непокретности.

Заједничари на непокретности споразумно подносе јединствену Пријаву за упис у фискални регистар непокретности. Заједничари своју сагласност дају потписом на Пријаву за упис у фискални регистар непокретности или прилагањем писане сагласности овјерене од надлежног органа уз Пријаву за упис у фискални регистар непокретности.

15.Да ли се порез на непокретности плаћа на изграђене грађевинске објекте за које није издато одобрење за грађење, односно одобрење за употребу (грађевинска, односно употребна дозвола) ?

Упис непокретности у Фискални регистар непокретности врши се према стварном стању на терену, те и непокретности (грађевински објекти) за које није издато одобрење за грађење, односно одобрење за употребу подлијежу опорезивању и исте се пријављују у Фискални регистар непокретности.

16.Да ли се порез на непокретности плаћа на непокретности које су у изградњи ?

Непокретност у изградњи подлијеже плаћању пореза према проценту изграђености на дан процјене вриједности. Проценат изграђености непокретности пријављује се у Пријави за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН), како слиједи:

  • 20 % – започета градња без постављеног крова
  • 40 % – постављен кров и завршени груби радови
  • 60 % – завршена једна соба за становање
  • 80 % – прикључена вода, окречена соба, канализација, завршени подови и радови од дрвета на вањском дијелу објекта
  • 90 % – завршена фасада (укључује вањско малтерисање)
  • 100 % – завршени сви вањски и унутрашњи радови

17.Како се утврђује пореска основица за обрачун пореза на непокретности ?

Пореску основицу за обрачун пореза на непокретности представља процијењена тржишна вриједност непокретности која је одређена у складу са Законом о порезу на непокретности.

За сваку пореску годину процијењена тржишна вриједност непокретности која представља основицу за обрачун пореза је њена вриједност на дан 31. децембар претходне године.

Скупштине општина и градова дужне су да, најкасније до 31. јануара текуће године, доставе Пореској управи у писаној форми одлуку о висини вриједности непокретности по зонама на својој територији за сљедеће непокретности:

1) земљиште (грађевинско, пољопривредно, шумско, индустријско и остало) и

2) грађевинске објекте (стан, кућа, пословни, индустријски и остали објекти).

Пореска управа утврђује пореску основицу на основу вриједности по зонама које одлуком утврђују скупштине општина и градова и карактеристика непокретности наведених у пријави за упис у Фискални регистар непокретности.

С тим у вези, за сваку карактеристику непокретности Пореска управа одређује вриједност коефицијента којим се врши корекција тржишне вриједности непокретности које одлуком утврђују скупштине општина и градова.

Вриједност коефицијента којим се врши корекција тржишне вриједности непокретности Пореска управа објављује на званичној интернет страници Пореске управе.

Изузетно, уколико општине и градови не доставе одлуку о висини вриједности непокретности по зонама на својој територији у прописаном року, обрачун пореза на непокретности за текућу годину врши се примјеном посљедње достављене одлуке, а уколико не постоји ниједна одлука о висини вриједности непокретности по зонама, Пореска управа неће издати порески рачун.

18.Да ли се може оставрити право на умањење пореске основице пореза на непокретности уколико власник не станује у тој непокретности али у непокретности станују чланови његове породице, односно домаћинства ?

Порески обвезник има право на умањење пореске основице утврђене у складу са Законом о порезу не непокретности, за вриједност до 50 м2 за обвезника и по 10 м2 за сваког члана његовог домаћинства од процијењене вриједности непокретности која је њихово пребивалиште.

Право на умањење пореске основице може остварити само власник непокретности и исто се односи само на једну непокретност у којој порески обвезник или чланови његовог домаћинства имају пребивалиште.

Међутим, уколико власник непокретности не станује у непокретности (нема мјесто пребивалишта у тој непокретности), у том случају не може се остваривати право на умањење пореске основице ни по основу власништва (50 м2 за пореског обвезника – власника непокретности), нити право на умањење по основу чланова његовог домаћинства (10 м2 за сваког члана његовог домаћинства) без обзира што у тој непокретности станују чланови домаћинства власника непокретности.

19.Да ли се порески рачун за порез на непокретности пореском обвезнику може доставити на адресу електронске поште пореског обвезника ( на e.mail адресу) ?

Пореска управа Републике Српске, у складу са чланом 24. став 5. Закона о пореском поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број: 78/20 и 37/22), омогућила је достављање пореских рачуна за порез на непокретности на имејл адресу пореског обвезника.

Да би Пореска управа Републике Српске извршила доставу пореског рачуна за порез на непокретност на имејл aдресу пореског обвезника, потребно је Пореској управи поднијети Сагласност за достављање пореских рачуна за порез на непокретности на имејл адресу пореског обвезника, који се непосредно или путем поште предаје надлежној подручној једници Пореске управе Републике Српске према мјесту гдје се непокретност налази. 

Сагласност / Опозив сагласности за достављање пореских рачуна за порез на непокретности на имејл адресу пореског обвезника може преузети на интернет страници Пореске управе Републике Српске, секција: Непокретности.

Упутство за остваривање права на доставу пореских рачуна за порез на непокретности на имејл адресу пореског обвезника може се преузети на интернет страници Пореске управе Републике Српске.

20.Како се Пореској управи пријављује промјена намјене и промјена других података о непокретности која је уписана у Фискални регистар непокретности ?

Промјена намјене непокретности, као и других података о непокретностима које су пријављене у Фискални регистар непокретности (нпр. повећање површине непокретности и сл.) Пореској управи се пријављује путем Пријаве за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН) – у којем је, у одјељку: „Подаци о типу пријаве“, потребно означити поље: „Измијењени“.

 

21.Да ли се образац Пријаве за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН), Захтјева за умањење пореске основице (Образац ЗУПО), Захтјева за ослобађање од плаћања пореза на непокретности (Образац ЗОПН) и Пријаве за промјену власника / одјаву непокретности (Образац ПВОН) Пореској управи може поднијети електронским путем ?

Пријавa за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН), Захтјевa за умањење пореске основице (Образац ЗУПО), Захтјев за ослобађање од плаћања пореза на непокретности (Образац ЗОПН) и Пријав за промјену власника / одјаву непокретности (Образац ПВОН) Пореској управи се не могу подносити електронским путем.

Наведени обрасци се надлежним подручним јединицама Пореске управе према мјесту гдје се непокретност налази достављају непосредно (лично) или путем поште.

22.Да ли се уз Пријаву за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН) и друге обрасце доставља и друга документација ?

Да, приликом подношења Пријаве за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН) порески обвезник доставља извод из јавних евиденција о непокретностима које издаје Републичка управа за геодетске и имовинско – правне послове Републике Српске или други материјални докази којима се доказује стицање права власништва над непокретности.

23.Које непокретности су ослобођене од обавезе плаћања пореза на непокретности ?

Од плаћања пореза на непокретности ослобођене су сљедеће непокретности:

  • јавна добра, осим објеката који се на њима налазе, а служе за стицање економске користи,
  • непокретности у власништву Босне и Херцеговине, Републике Српске, Федерације БиХ, Брчко Дистрикта БиХ и јединица локалне самоуправе које користе њихове институције,
  • непокретности у власништву институција чији је оснивач Босна и Херцеговина, Република Српска, Федерација БиХ, Брчко Дистрикт БиХ и јединице локалне самоуправе,
  • непокретности дипломатских и конзуларних представништава страних држава, по принципу реципроцитета,
  • непокретности вјерских заједница које се користе у обављању вјерских обреда,
  • културни и историјски споменици, које је као такве прогласио надлежни орган,
  • непокретности које се користе у хуманитарне сврхе,
  • склоништа за заштиту људи и робе од ратних дејстава,
  • објекти или дијелови објеката који у складу са законом служе за извођење јавних радова,
  • непокретности које се налазе у минским пољима и којима приступ и нормална употреба нису дозвољени,
  • непокретности које порески обвезник гради, односно сагради, а које су у пословним књигама пореског обвезника евидентиране, у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, као средства која су искључиво намијењена даљој продаји и
  • обрађено пољопривредно земљиште и непокретности које служе за властиту пољопривредну производњу.

Међутим, наведене непокретности нису ослобођене од пореза на непокретности уколико се користе за стицање економске користи, осим непокретности које порески обвезник гради, односно сагради, а које су у пословним књигама пореског обвезника евидентиране, у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, као средства која су искључиво намијењена даљој продаји, као и обрађено пољопривредно земљиште и непокретности које служе за властиту пољопривредну производњу.

Ако непокретност има више намјена, пореска ослобађања се могу користити сразмјерно површини која се користи за сврхе за које се може одобрити ослобађање.

Право на ослобађање остварује се подношењем Захтјева за ослобађање од плаћања пореза и примјену ниже пореске стопе (Образац ЗОПН).

24.Да ли су непокретности на којима је настала материјална штета ослобођене од обавезе плаћања пореза на непокретности?

У случају настанка материјалне штете на непокретностима као посљедице природне катастрофе или елементарне непогоде на територији општине, односно града, као и у случају обављања дефицитарне производно-занатске дјелатности, обвезници могу бити ослобођени плаћања обавезе за тај порески период, о чему посебну одлуку доноси скупштина општине, односно града.

Право на ослобађање плаћања пореза на непокретности стиче се подношењем захтјева за ослобађање плаћања пореза уз подношење пријаве за упис у Фискални регистар непокретности. 

25.Да ли порески обвезник може тражити нову процјену вриједности непокретности ако непокретност претрпи штету ?

Власник или корисник непокретности може да тражи од Пореске управе да  процијени нову вриједност непокретности када непокретност претрпи штету која утиче на тржишну вриједност те непокретности.

Промјена података о непокретностима које су пријављене у Фискални регистар непокретности Пореској управи се пријављује путем Пријаве за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН) – у којем је, у одјељку: „Подаци о типу пријаве“, потребно означити поље: „Измијењени“.

Упис промјене података у Фискални регистар непокретности, након 1. јануара године за коју се утврђује порез на непокретности, не утиче на утврђивање пореза на непокретности за ту годину, осим у случајевима утврђеним одредбама Закона о порезу на непокретности. 

26.Да ли је порески обвезник дужан да Пореској управи пријави промјене података које утичу на повећање вриједности непокретности ?

Власник или корисник непокретности дужан је да Пореској управи пријави промјене које утичу на повећање вриједности непокретности које настану у току пореске године, а најкасније до краја пореске године.

Промјена података о непокретностима које су пријављене у Фискални регистар непокретности Пореској управи се пријављује путем Пријаве за упис у фискални регистар непокретности (Образац ПФРН) – у којем је, у одјељку: „Подаци о типу пријаве“, потребно означити поље: „Измијењени“.

 

27.Да ли је порески рачун за порез на непокретности представља извршну исправу која се може принудно наплатити ?

Порески рачун за порез на непокретности стиче својство извршне исправе:

  • протеком рока за изјављивање приговора, ако приговор није изјављен,
  • протеком рока за изјављивање жалбе против рјешења којим је приговор одбијен, ако жалба није изјављена,
  • достављањем пореском обвезнику закључка којим се жалба одбацује и
  • достављањем пореском обвезнику рјешења којим се одбија жалба изјављена против приговора.

Након наступања извршности пореског рачуна за порез на непокретности, Пореска управа Републике Српске може, у складу са одредбама закона којим се уређује порески поступак, принудно наплатити утврђену, а неплаћену обавезу из тог пореског рачуна.

28.Да ли Пореска управа републике Српске, пореским обвезницима који нису измирили порез на непокретности, доставља опомену за плаћање пореза ?

С обзиром да је порески рачун за порез на непокретности извршна исправа, Пореска управа Републике Српске, пореским обвезницима који нису измирили порез на непокретности, не доставља опомену за плаћање пореза, већ покреће поступак принудне наплате утврђеног пореза.

29.Како порески обвезник може да провјери стање обавеза пореза на непокретности ?

С обзиром да се подаци о утврђеном и плаћеном порезу сматрају пореском тајном, податке о стању обавеза пореза на непокретности порески обвезник може провјерити лично у свим подручним јединицама Пореске управе Републике Српске.

Поред тога, свако физичко лице може и путем интернета, коришћењем електронских услуга Пореске управе Републике Српске, провјерити податке о утврђеном и плаћеном порезу на непокретности (увид у податке из Јединствене картице пореског обвезника – ЈКПО).

Да би порески обвезник користио електронске услуге Пореске управе Републике Српске, односно добио приступне податке (корисничко име и лозинка), потребно је да попуни и Пореској управи достави Захтјев за актвирање електронских услуга (Образац З-ЕУ).

Напомињемо да се приликом плаћања пореских обавеза, што укључује и порез на непокретности, сходно одредбама члана 56. Закона о пореском поступку Републике Српске, прво измирује обавеза која је најраније доспјела за плаћање.

 

30.Да ли порески обвезник може да изврши пренос власништва над непокретности уколико није измирио доспјеле пореске обавезе за ту непокретност ?

Порески обвезник који у току пореске године изврши пренос власништва над непокретности на другог пореског обвезника обавезан је да измири све доспјеле пореске обавезе за ту непокретност до дана преноса власништва над непокретности. Испуњеност наведеног услова (измиреност пореских обавеза)  провјерава нотар приликом сачињавања нотарске исправе која представља правни основ за упис преноса права на непокретности, о чему је дужан да упозори пореског обвезника и о томе сачињава забиљешку у нотарској исправи. Податке о стању пореских обавеза по основу пореза на непокретности нотар провјерава увидом у увјерење Пореске управе о стању пореских обавеза које је порески обвезник дужан да достави нотару у поступку сачињавања нотарске исправе .

31.Како се подноси захтјев за издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности у сврху преноса права власништва над непокретности ?

Пореска управа Републике Српске, на захтјев пореског обвезника, издаје увјерења о стању обавеза пореза на непокретности у сврху преноса права власништва над непокретности, као и у друге сврхе.

Захтјев за издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности може се поднијети непосредно надлежној подручној јединици Пореске управе Републике Српске према мјесту гдје се непокретност налази, путем поште или у електронском облику.

Што се тиче електронског захтјева за издавање увјерења, исти се подноси путем електронске услуге: е- сандуче.

Регистрација за коришћење електронских услуга Пореске управе Републике Српске врши се подношењем Захтјева за активирање електронских услуга (образац З – ЕУ).

Активирање отпремног електронског сандучета којим се омогућава електронско подношење захтјева Пореској управи Републике Српске, врши се подношењем наведеног Захтјева за активирање електронских услуга (Образац З-ЕУ), чиме корисник услуга стиче право на коришћење електронског сандучета (отпрема електронских докумената) – достављање поднесака у електронском облику потписаних електронским потписом.

Образац З-ЕУ се Пореској управи подноси непосредно или путем поште.

32.Да ли се захтјев за издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности може поднијети путем електронске поште (e.mail) ?

Захтјев за издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности Пореској управи се не може поднијети путем електронске поште (e.mail).

33.Да ли је Пореска управа Републике Српске креирала образац захтјева за издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности ?

Пореска управа Републике Српске креирала је образац захтјева за издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности. Образац захтјева може се преузети на интернет страници Пореске управа Републике Српске, секција: Непокретности – Обрасци, упутства и примјери.

34.Да ли издавање увјерења о стању обавеза пореза на непокретности подлијеже плаћању административне таксе ?

Увјерење о стању обавеза пореза на непокретности ослобођено je од обавезе плаћања административне таксе.

35.Које санкције су предвиђене за пореског обвезника који да изврши пренос власништва над непокретности уколико није измирио доспјеле пореске обавезе за ту непокретност ?

Уколико се утврди да је порески обвезник прометовао непокретност која није пријављена у Фискални регистар непокретности или за коју нису измирене обавезе по основу пореза на непокретности до дана преноса власништва над непокретности, Пореска управа, у складу са законом којим je у Републици Српској уређен прекршајни поступак, против пореског обвезника покреће прекршајни поступак.

Новчаном казном од 5.000 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај порески обвезник правно лице које у току пореске године изврши пренос власништва над непокретности на другог пореског обвезника, а не измири све доспјеле пореске обавезе за ту непокретност до дана преноса власништва над непокретности.

Новчаном казном од 1.500 КМ до 4.500 КМ за наведени прекршај казниће се и одговорно лице у правном лицу.

Новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ казниће се за прекршај порески обвезник физичко лице које у току пореске године изврши пренос власништва над непокретности на другог пореског обвезника, а не измири све доспјеле пореске обавезе за ту непокретност до дана преноса власништва над непокретности.

36.Које санкције су предвиђене за нотаре уколико приликом сачињавања нотарске исправе која представља правни основ за упис преноса права на непокретности не провјери стање пореских обавеза пореза на непокретности (измиреност пореских обавеза) ?

Новчаном казном од 3.000 КМ до 9.000 КМ казниће се за прекршај нотар уколико приликом сачињавања нотарске исправе која представља правни основ за упис преноса права на непокретности не провјери испуњеност услова из члана 15. став 3. Закона о порезу на непокретности (измиреност пореских обавеза) и о томе не сачини забиљешку у нотарској исправи.

37.Да ли се порески рачуни за порез на непокретности издају власницима непокретности који нису живи ?

Порески рачуни за порез на непокретности не издају се власницима непокретности који нису живи.

 

38.Да ли Пореска управа Републике Српске има право да по службеној дужности непокретност пријави у Фискални регистар непокретности ?

Да, уколико порески обвезник пореза на непокретности није пријавио непокретност у Фискални регистар непокретности, Пореска управа, у складу са чланом 36. Закона о пореском поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 78/20 и 37/22), пријављује непокретност у Фискални регистар непокретности по службеној дужности, те пореском обвезнику издаје порески рачун за порез на непокретности.

У складу са чланом 16. став 1. Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ број 91/15), против утврђене пореске обавезе из пореског рачуна порески обвезник има право приговора у року од петнаест дана од дана предаје пореског рачуна пореском обвезнику.

39.Да ли статус пореског обвезника пореза на непокретности може бити основ за стицање права власништва над непокретности ?

У складу са чланом 5. став 4. Закона о порезу на непокретности, статус пореског обвезника пореза на непокретности не може бити основ за стицање права власништва над непокретности.

40.Да ли се у Републици Српској плаћа порез на промет непокретности ?

У Републици Српској, почевши од 1. јануара 2012. године, промет непокретности не подлијеже опорезивању порезом на промет непокретности.