Пореска управа РС је у прошлој години прикупила укупно 2,483 милијарди КМ што је за 0,2 одсто више него у 2019. години, која је била рекордна у наплати јавних прихода од оснивања Пореске управе Републике Српске, у овом облику организовања, рекао је Горан Маричић, директор Пореске управе Републике Српске у интервјуу за Новинску агенцију Републике Српске – СРНА. Директор Маричић је говорио и о разлозима веће наплате, ефектима контрола у прошлој години, али и у плановима за ову годину, те достигнућима на пољу дигитализације у Пореској управи РС. Комплетан интервју можете погледати и на следећем линку:
СРНА: Каква је била наплата прихода у прошлој години?
МАРИЧИЋ: Обзиром на свеукупну кризу коју је изазвала пандемија корона вируса, морам рећи да можемо бити задовољни достигнутим нивоом наплате јавних прихода у Републици Српској у прошлој години, коју је обиљежила смањена привредна активност, односно ограничења рада, забране рада, ограничење кретања роба и друго. Дакле, успјели смо стабилизовати наплату јавних прихода у прошлој години, након озбиљног пада у марту и априлу, тако да је она расла из мјесеца у мјесец и на крају године престигла наплату из 2019. године.
Пореска управа РС је у прошлој години прикупила укупно 2,483 милијарди КМ што је за 0,2 одсто више него у 2019. години, која је била рекордна у наплати јавних прихода од оснивања Пореске управе Републике Српске, у овом облику организовања.
Директни порези су у прошлој години наплаћени у износу од 464,4 милиона КМ или 8,9 милиона марака мање. У овом сегменту јавних прихода, порез на доходак је остварио значајан раст, па је наплаћено 196,9 милиона КМ, односно 6,7 милиона КМ или четири одсто више него у години раније. Приходи по основу пореза на добит износили су 226,2 милиона марака и мањи су за пет одсто у односу на упоредну годину, прије свега због тога што је Уредбом са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед појаве корона вируса, с циљем да се пореским обвезницима олакша извршавање обавеза, одгођено плаћање обавеза по основу пореза на добит за 2019. годину, те је пореским обвезницима због потешкоћа у пословању омогућено плаћање тих обавеза у ратама до краја 2020. године.
Што се тиче пореза на непокретности, наплата је у прошлој години износила 24,3 милиона КМ или 3,6 милиона марака мање. И плаћање ових обавеза је поменутом Уредбом пролонгирано, па је рок за плаћање прве рате са 30. јуна помјерен на 30. септембар, док је рок за плаћање друге рате тих обавеза са 30. септембра пролонгиран за 31. децембар 2020. године.
Доприноси су у 2020. години наплаћени у износу од 1,638 милијарди КМ, што је за 64,5 милиона марака или четири одсто више него у 2019. години, што је директан показатељ да су мјере Владе РС на ублажавању посљедица корона вируса по привреду имале значајне ефекте, јер је очигледно да није дошло до смањења плата запослених, нити значајног отпуштања радника. Тако је у прошлој години за Фонд ПИО наплаћено 935,2 милиона марака или за 43 милиона КМ више, за Фонд здравственог осигурања наплаћено је 589,7 милиона марака или 25,1 милион КМ више него у 2019. години, док је за Фонд дјечје заштите наплаћено 78,7 милиона марака или 3,6 милиона КМ више него у упоредној години.
Када су у питању остали јавни приходи, наплата у прошлој години је износила 379,9 милиона марака, што је за 12 процената мање него у 2019. години. Пад наплате је забиљежен код такси и накнада за шест процената, те код осталих јавних прихода за 28,3 милиона марака. Разлог мање наплате осталих прихода у 2020. години је изостанак уплата по основу прихода од дивиденде и удјела у профиту у јавним предузећима и финансијским институцијама, а којих је било у 2019. години. Што се тиче накнада за приређивање игара на срећу, наплаћено је 48,9 милиона марака, што је за 5,8 милиона КМ или 14 процената више него у 2019. години.
СРНА: Шта је утицало на стабилизацију наплате у 2020. години, након пада који је био евидентан у марту и априлу прошле године, због кризе изазване пандемијом?
МАРИЧИЋ: Мјере Владе РС на ублажавању посљедица корона вируса по привреду имале су значајне ефекте на стабилизацију наплате јавних прихода у Републици Српској, јер је очигледно да није дошло до смањења плата запослених, нити значајног отпуштања радника. Чак напротив, у 2020. години је дошло до повећања плата запослених у јавном сектору, док су јавне здравствене установе редовно измиривале текуће обавезе, што је за резултат имало и више прихода по основу доприноса.
Поред мјера Владе, морам истакнути и да значајне заслуге за стабилизацију јавних прихода иду и редовним активностима Пореске управе РС на контроли и наплати јавних прихода, односно правовременом предузимању мјера и радњи како би та наплата била што ефикаснија. Такође, на овај тренд у наплати свакако је утицало и унапређење електронских услуга пореским обвезницима, које су олакшале пријављивање а самим тим и измирење обавеза од стране пореских обвезника.
Наиме, након неколико година константног раста јавних прихода у РС, у марту прошле године смо дошли у ситуацију да биљежимо смањење прихода искључиво усљед свеопште ситуације у вези са корона вирусом, мјера Републичког кризног штаба који је забранио и ограничио рад одређених дјелатности, али и одгађања плаћања пореских обавеза пореза на добит, пореза на непокретности, те накнада за унапређење општекорисне функције шума и противпожарне накнаде. Поред тога, пореским обвезницима којима је одобрено одгођено плаћање за вријеме трајања ванредне ситуације омогућено је да се за тај период не обрачунава камата. Исто тако, пореским обвезницима којима је за 2020. годину одобрен статус малог предузетника је смањен годишњи порез који није могао бити мањи од 600 КМ на 240 КМ. Такође, пореским обвезницима којима је одобрено одгођено плаћање за вријеме трајања ванредне ситуације омогућено је да се за тај период не обрачунава камата.
Подаци о наплати јавних прихода прије и послије доношења поменутих мјера и одлука половином марта показују да је наплата јавних прихода у првој половини марта износила 122,8 милиона марака што је представљало раст прихода од 10,6 милиона КМ или девет процената у односу на исти период прошле године. Међутим, након доношења мјера, ограничења и забрана рада, одлагања плаћања пореских обавеза дошло је до пада наплате јавних прихода па је у другој половини марта наплаћено тек 86,7 милиона КМ, што је за 44,7 милиона марака или 34 одсто мање него у истом периоду прошле године. Међутим, већ након два и по мјесеца негативних трендова у наплати изазваних свеопштом ситуацијом у вези са корона вирусом, а након поменутих мјера Владе и активности Пореске управе РС, у јуну је почео тренд стабилизације у наплати који се задржао до краја године, па је на задовољство свих наплата јавних прихода у РС чак и нешто већа него у 2019. години.
СРНА: Како је Пореска управа РС одговорила задатку у вријеме кризе у вези са корона вирусом?
МАРИЧИЋ: Пореска управа је поред редовних активности наплате јавних прихода у прошлој години спроводила и низ одлука и закључака Владе РС и Републичког кризног штаба од којих је најзначајнија Уредба са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед болести COVID-19 изазване корона вирусом. У том смислу, поред свог редовног посла, Пореска управа РС је обрадила, односно одобрила више од 29.000 захтјева на износ од преко 51 милиона KМ, а тим захтјевима је обухваћено више од 92.000 запослених. Све те податке, у форми табеларног прегледа привредних субјеката који су добили помоћ Владе РС на основу поменуте Уредбе, Пореска управа РС је потпуно транспарентно објавила на својој интернет страници, у рубрици Инфо-Covid-19, секција Мјере Владе. Тај преглед садржи ЈИБ, назив и сједиште фирме, број запослених за које су одобрена средства и износ одобрених средстава. У то вријеме, Пореска управа је радила и прековремено, и у дане викенда, само како би што прије обрадили што више захтјева, са циљем да одобрена средства пореским обвезницима буду исплаћена што раније.
Активно смо учествовали и у реализацији других мјера, у смислу достављања података, а за чије спровођење су надлежна министарства. Поред тога, омогућили смо и електронско подношење свих пореских пријава и свих врста захтјева, како би изашли у сусрет пореским обвезницима и смањили им потребу да долазе у наше просторије и излажу се трошковима,а посебно потенцијалној зарази због већег броја људи на једном простору. На почетку ове кризе изазване корона вирусом реализовали смо и кампању којом смо упутили позив пореским обвезницима да у што већем обиму користе електронске услуге које је Пореска управа РС омогућила и на тај начин дају свој допринос у борби против ширења корона вируса. Такође, за своје запослене омогућили смо прерасподјелу рада, рад од куће, дезинфекциона средства и заштитну опрему, како би овај кризни период прошли што безболније.
СРНА: Какви су ефекти пореских контрола у прошлој години?
МАРИЧИЋ: Пореска управа РС је у прошлој години извршила 4.335 редовних теренских и канцеларијских контрола и рјешењима наложила плаћање 49,5 милиона КМ новоутврђених обавеза са обрачунатим каматама. У поређењу са 2019. годином извршено је више тих контрола, те је и остварен већи финансијски ефекат тих контрола.
У прошлој години, посебно у вријеме ванредне ситуације, континуирано смо вршили канцеларијске контроле, док су теренске контроле инспектори у једном периоду радили од куће, а на основу прикупљене документације и информација којим су располагали. Редовне и посебне контроле евидентирања промета преко фискалних каса наши инспектори су вршили водећи рачуна о мјерама Владе РС и Кризног штаба за праћење штетних посљедица вируса корона.
СРНА: Каква је пореска дисциплина у Републици Српској када је у питању издавање фискалних рачуна?
МАРИЧИЋ: Инспектори Пореске управе Републике Српске су у прошлој години извршили укупно 2.446 контрола евидентирања промета преко фискалних каса, те су због утврђених неправилности издали 1.434 прекршајна налога на укупан износ казне од 3,1 милион марака. Истовремено, инспектори Пореске управе РС су у том периоду за 35 пореских обвезника изрекли мјеру привремене забране обављања дјелатности.
Када је у питању 2019. година, извршили смо укупно 3.663 контрола евидентирања промета преко фискалних каса, те смо због утврђених неправилности издали 2.240 прекршајних налога на укупан износ казне од 4,1 милион марака. Истовремено, инспектори Пореске управе РС су у том периоду за 378 пореских обвезника изрекли мјеру привремене забране обављања дјелатности.
Посматрајући упоредне податке из прошле године, долазимо до закључка да је у 2020. години извршено мање контрола евидентирања промета преко фискалних каса, те је самим тим издато и мање прекршајних налога, те је мањи и финансијски ефекат тих контрола. Такође, изречено је и вишеструко мање мјера привремене забране обављања дјелатности, јер је очигледно да порески обвезници код који се утврди прекршај радије плаћају новчану казну у року од 72 сата, него да буду затворени на период до 30 дана, како је и прописано измјенама Закона о фискалним касама, којима су прописане вишеструко веће казне за ове прекршаје.
Дакле, пореска дисциплина у РС, у овом смислу, се може оцијенити као задовољавајућа, али ту морамо рећи да још увијек има неодговорних појединаца који не издају фискалне рачуне након продаје или давања услуге, чиме врше утају пореза и стварају нелојалну конкуренцију оним пореским обвезницима који издају фискалне рачуне и наша обавеза и у наредном периоду ће бити да сузбијамо ту нелојалну конкуренцију и све обвезнике уведемо у легално пословање.
Пореска управа РС овим путем још једном позива пореске обвезнике да поштују законске прописе у овој области, а све грађане позива да случајеве неиздавања фискалних рачуна пријаве путем e-mail адресе: kontakt@poreskaupravars.org или на бројеве телефона истакнуте на интернет страници Пореске управе РС. Још једном наглашавам да циљ Пореске управе РС није кажњавање пореских обвезника, већ њихово увођење у легално пословање и сузбијање нелојалне конкуренције.
СРНА: Докле се стигло са процесом дигитализације у Пореској управи РС, односно шта је то урађено у прошлој години на том пољу?
МАРИЧИЋ: Пореска управа Републике Српске је и у 2020. години наставила са даљим унапређењем комуникације са пореским обвезницима увођењем нових електронских услуга, које омогућавају комуникацију пореских обвезника и Пореске управе без директног контакта односно доласка пореских обвезника у просторије Пореске управе. Поред већ поменуте могућности електронског подношења свих пореских пријава, које је омогућила Пореска управа РС, те андроид мобилне апликације „еПУРС“ помоћу које грађани могу приступити својим пореским евиденцијама, Пореска управа РС је омогућила пореским обвезницима да захтјеве за издавање увјерења, поврате пореза, прекњижавање и друге врсте захтјева могу поднијети електронским путем. У овој години очекујемо да ћемо електронски послате захтјеве, након обраде, у виду увјерења моћи електронски достављати пореским обвезницима који су их електронски послали.
Дакле, Пореска управа РС је до сада урадила много у процесу дигитализације и тако ће наставити и у наредном периоду, јер електронска комуникација са пореским обвезницима скраћује процедуре, смањује трошкове папира, штампања, архивирања, а самим тим и смањује број долазака пореских обвезника на шалтере Пореске управе РС, чиме штедимо и вријеме и новац пореских обвезника и мислимо на њихово здравље у ситуацији пандемије корона вируса. Зато се с правом може рећи да улагање у електронске услуге, односно дигитализацију институције, није трошак, већ инвестиција.
СРНА: Какви су планови Пореске управе РС за ову нову, 2021. годину?
МАРИЧИЋ: Пореска управа Републике Српске, генерално, жели да у овој и наредним годинама настави свој развојни пут, а то је да постане модерна институција која ће обезбиједити лакше и праведније услове пословања за све пореске обвезнике, бољи квалитет услуга, модеран информациони систем и ефикасну организациону структуру са мотивисаним, образованим и задовољним кадровима. Надамо се да ћемо, уз максимално залагање свих запослених, примјеном савремених информационих технологија и на темељима квалитетне организационе структуре, на крају 2021. године остварити циљеве дефинисане Стратегијом Пореске управе РС и Планом рада за 2021. годину. Наравно, за ово ће нам требати, како подршка Владе РС, тако и и Министарства финансија, као ресорног министарства.
Наше активности у 2021. години дефинисали смо на бази Средњорочног плана Пореске управе РС за период 2021-2023. година. Тим планом су дефинисана три кључна стратешка циља, а који подразумјевају подстицање добровољног извршавања пореских обавеза и Пореску управу РС као истински сервис пореских обвезника, затим борбу против сиве економије и смањење пореског јаза, те модернизацију Пореске управе РС кроз унапређење људских ресурса, организацију и боље коришћење технологија. Све ове активности треба посматрати искључиво у контексту њиховог доприноса остварењу једног од главних циљева, тј. повећању наплате јавних прихода у надлежности Пореске управе РС.
